Burek u Njujorku i dalje će moći da se kupi samo u restoranu "Đerdan", u naselju Kvins, kod Hame Medunjanina (Sarajlije, rođenog u Crnoj Gori). Iako u Nišu ima 500. godina tradicije, ovaj balkanski specijalitet za doručak zasad još nema uslove da se izvozi u Ameriku i zemlje Evropske unije. Koliko su Amerikanci oduševljeni burekom i kakva bi mu bila prođa na tom velikom tržištu, govori i tekst u "Njujork tajmsu".Tamošnji poznati gastronomski kritičar sa oduševljenjem je izjavio: "Da je burek došao u Ameriku pre 30 godina, stanovnici Njujorka, a možda i ostatka SAD, nikada ne bi jeli picu."
Burek u Njujorku i dalje će moći da se kupi samo u restoranu "Đerdan", u naselju Kvins, kod Hame Medunjanina (Sarajlije, rođenog u Crnoj Gori).
Iako u Nišu ima 500. godina tradicije, ovaj balkanski specijalitet za doručak zasad još nema uslove da se izvozi u Ameriku i zemlje Evropske unije.
Koliko su Amerikanci oduševljeni burekom i kakva bi mu bila prođa na tom velikom tržištu, govori i tekst u "Njujork tajmsu". Tamošnji poznati gastronomski kritičar sa oduševljenjem je izjavio: "Da je burek došao u Ameriku pre 30 godina, stanovnici Njujorka, a možda i ostatka SAD, nikada ne bi jeli picu."
Prema pisanju tog lista, burek je pravi hit, koji je u svojim raznim varijantama postao privlačan za izbirljive i razmažene Njujorčane. Niški pekari, međutim, i dalje će da hrane samo komšije iz ulice.
- Čuo sam za tu priču. Istina, niški, ali i burek u nekim drugim srpskim mestima je "zakon" za picu. Imamo polumilenijumsku tradiciju. U polovini od ukupno 130 pekara na teritoriji grada, burek ima neke svoje specifičnosti - kaže Bratislav Vukadinović, predsednik Unije pekara Niša.
Vukadinović kaže da ne postoji nijedna mašina koja može da zameni ljudsku ruku u pravljenju tako tanke kore potrebne za burek,a ruke su ipak nemoćne da naprave velike količine. Takođe, na tržište EU, na primer, ne bi mogli da izvozimo ovaj proizvod, ako meso, sir i brašno kao najneophodniji sastojci bureka ne poseduju međunarodne standarde.
Nišlije su pokušavale da zaštite burek sa ovog prostora, ali im je rečeno, da je u pitanju opštepoznati proizvod koji nema tajni. Ono što nameravaju da urade, to je, da markiraju geografsko poreklo svog bureka, i nazovu ga "niški" zbog niškog brašna, sira, mesa...
Tradicija duga 500 godina
Prolazeći kroz Niš, flamanski diplomata na sultanovom dvoru u Carigradu, Ožer Gislen de Bezbek 1530. godine je zapisao da se prvi burekdžija u Nišu pominje 1498. godine. Zapisao je da se ovo jelo sprema po važećim propisima za Tursku - kore određene debljine i fil dobrog kvaliteta - sir, jaja, voće i povrće( zelen, spanać, jabuka...). Nišlije već osam godina organizuju i "Buregdžijadu". Ove kao i prošle, napravili su najveći i najmanji burek na svetu. Prvi dva puta četiri metara, težak 200 kilograma i najmanji ispečen u zatvaraču od flaše piva.